Borba protiv kriminala: više imovine vraćeno nego što je trajno oduzeto
Novinarke: Jelena Veljković, Natalija Jovanović
Analiza primene Zakona o oduzimanju imovine pokazuje da je mera često korišćena ali da je u većini slučajeva imovina vraćana onima za koje se verovalo da su je stekli baveći se kriminalom
Početkom aprila, usled nedostatka dokaza, Dragoslav Kosmajac oslobođen je optužbi da je podstrekavao dvojicu geodeta na zloupotrebu službenog položaja. Uz ovaj postupak vođen je i onaj za oduzimanje imovine u okviru kojeg je “čoveku čije ime niko ne sme da pomene” oduzeto čak 18 jedinica razne nepokretne imovine.
Kosmajcu je već vraćen jedan poslovni prostor, kuća u Grockoj i dva placa i 10 ari zemljišta u Koraćici, a ukoliko oslobađajuća presuda bude potvrđena, biće mu vraćena sva oduzeta imovina - stanovi, kuće, poslovne zgrade, garaže, poslovni prostori, auto-plac, sportska hala.
Slučaj Dragoslava Kosmajca nije usamljen.
Iako najavljen kao mehanizam koji će odvratiti pojedince i grupe da se bave organizovanim kriminalom tako što će se viđenijim kriminalcima oduzeti ono što su nezakonito stekli, Zakon o oduzimanju imovine nije dao očekivane rezultate, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Stručnjaci smatraju da je Zakon korišćen preširoko, bez dovoljno dokaza, često u slučajevima koje je diktirala politika. Otuda je mnogo više imovine koja je bila privremeno oduzeta kasnije vraćena vlasnicima.
BIRN-ovo istraživanje pokazalo je i da je upravljanje oduzetom imovinom nedovoljno transparentno, kao i da Direkcija nema uređenu evidenciju, niti bazu podataka.
BIRN je do podataka došao uz dosta problema i prepreka. Tokom proteklih osam meseci, Direkciji i Ministarstvu pravde obraćali smo se više puta, a veći deo podataka dobili smo tek nakon žalbi Povereniku. Nismo dobili ni “zeleno svetlo” za snimanje intervjua sa direktorom Direkcije Milanom Stevovićem, a nije nam odobrena ni posetu magacinu u kojem se čuva privremeno oduzeta imovina.
Nepokretna i pokretna imovina
Prema podacima koje je BIRN-u dostavila Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, toj instituciji je od početka primene zakona 1. marta 2009. do kraja 2016. privremeno dodeljeno na upravljanje 565 jedinica raznih vrsta nepokretnosti.
Svega osam odsto te imovine je trajno oduzeto - odnosno 47 nepokretnosti, dok je 370 vraćeno.
Zaplenjena je i pokretna imovina - novac, dragocenosti, automobili i druga vozila, ali i firme - ukupno 109.
Spisak imovine kojom je privremeno upravljala Direkcija je impresivan – tu je 78 kuća, 266 stanova, poslovna zgrada, zgrada za kolektivno stanovanje, sportska hala, sedam stambeno-poslovnih zgrada, apartmani na Zlatiboru, Divčibarama i Kopaoniku, 82 hektara raznog zemljišta, tri benzinske pumpe, 20 firmi, četiri hotela, pet restorana, oko 84,5 miliona dinara, više od 12,6 miliona evra, 71,4 hiljade švajcarskih franaka, 16 ručnih satova, 2.500 grama nakita razne finoće, 29 umetničkih slika. Na spisku je i torbica “Merlin Monro”.
Šampion po broju privremeno oduzete imovine je Slaviša Čakarević, kome je suđeno zbog poreske utaje. Njemu su oduzete čak 32 jedinice razne imovine - novac na računima nekoliko banaka, više stambenih zgrada, kuće, stanovi, poslovni prostori, lokali, zemljišta... Sva imovina mu je vraćena.
Na drugom mestu je Vasilije Čolović, povezan sa firmom Nex trade za drumski saobraćaj koji je na sudu, takođe, bio zbog poreske utaje. Njemu je privremeno oduzeto 25 jedinica imovine, od čega najviše stanova. I njemu je sva imovina vraćena.
Treći su Snežana Bulić i Dragan Aca Bulić, supruga i sin Jusufa Bulića, kriminalca ubijenog 1998. godine. Njima su privremeno bile oduzete 23 jedinice imovine, među kojom javnosti najpoznatiji restoran Ruski car. Imovina je oduzeta u postupku zbog poreske utaje i sva je vraćena.
Najviše nepokretne imovine trajno je oduzeto Zoranu Grujiću, sekretaru Eparhije raško-prizrenske i nekolicini članova porodice, u sudskom postupku zbog pronevere. Vraćen im je jedan stan i jedna kuća, a trajno su oduzeta četiri stana i zemljište u Beogradu.
Od devet osoba oduzeta je po jedna nekretnina. Među njima je kuća od 178 kvm Milorada Ulemeka Legije, koja je ustupljena predškolskoj ustanovi Čukarica. U predmetu Spasojević-Luković oduzet je vrt u Šilerovoj ulici u Zemunu, a ova nepokretnost je ustupljena MUP-u.
Slučaj Miladina Kovačevića
Direkcija je krajem avgusta 2017. upravljala u 26 firmi. Među njima su i mnoge koje se dovode u vezu sa klanom Darka Šarića.
Od Đorđa Božića je privremeno oduzeto šest firmi. O njemu su mediji još 2009. pisali da je povezan sa Ljubišom Buhom Čumetom, a da je novcem koji je od njega zaplenjen, plaćena odšteta porodici Brajana Štajnhauera, koga je tokom boravka u Americi prebio srpski državljanin Miladin Kovačević.
Profesor Goran Ilić, jedan od autora zakona, upozorava da je iz Direkcije na nezakonit način uzeto milion dolara kojima je plaćena odšteta Amerikancu Štajnhaueru. Upozorava da je ovo samo jedan od slučajeva da se oduzeta imovina koristi na način koji se ne pominje u zakonu.
Kako se dele donacije
Zakon predviđa da se privremeno oduzeta pokretna imovina može pokloniti u humanitarne svrhe, ako prethodno nije prodata više od godinu dana.
Po tom osnovu, Direkcija je na različite račune uplatila preko 26 miliona dinara u humanitarne svrhe.
Opštini Trgovište je radi sanacije posledica poplava uplaćeno 3.000.000 dinara. Crvenom krstu je uplaćena ista suma za program narodnih kuhinja, a Zavodu za javno zdravlje uplaćeno je za program Halobeba 1,5 miliona dinara.
Dve uplate dobio je i Fond B 92 - 5.000.000 za izgradnju 170 metara zaštitnog zida oko manastira Devič na Kosovu, a 4.600.812 dinara za kupovinu četiri inkubatora za bebe za GAK Narodni front.
Vlada Srbije je Crvenom krstu poklonila pokrivače, ćebad, posteljinu, krpe… Opštini Krupanj poklonjeno preko 300 pari farmerki i jedna jakna.
Direkcija je bez naknade davala u zakup i nepokretnu privremeno oduzetu imovinu koja je data na korišćenje Gradu Beogradu, Novom Sadu, Zvezdari, Zavodu za vasptanje dece i omladine, Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Agenciji za restituciju.
Na spisku onih koji su oduzetu nepokretnu imovinu dobili bez naknade su i pojedine asocijacije i organizacije koje nisu državne, što je u suprotnosti sa zakonom.
Tako je, na primer, Direkcija 1. oktobra 2015. potpisala jednogodišnji ugovor sa Centrom za radno angažovanje Beograd. Ovo udruženje osnovano je godinu dana ranije, a u APR-u se ne mogu naći nikakve pojedinosti o njemu.
Jedini podatak koji se može naći jeste da je direktorka izvesna Brankica Tarbuk Janković, istovremeno vlasnica firme za konsultantske aktivnosti Agape. Pomenutom udruženju dat je na korišćenje bez naknade stan površine 150 kvm, koji se nalazi u Bulevaru oslobođenja 245 u Beogradu.
Stan od 76 kvm u Španskih boraca na Novom Beogradu, dobio je Centar potrošača Srbije. Ovo udruženje stan je dobilo, takođe, bez naknade, a može ga koristiti sve do okončanja sudskog spora.
Direkcija je sklopila i 13 ugovora kojima je imovina data fizičkim licima - besplatno. Budući da je u ugovorima koji su dostavljeni BIRN-u zaštićen identitet osoba kojima su stanovi ustupljeni, nemoguće je utvrditi osnov za takvu odluku, kao i njenu opravdanost.
Jednim od ugovora zaključenim 15. avgusta 2016. na godinu dana, fizičkom licu bile su date na korišćenje bez naknade čak četiri nepokretnosti. Reč je o četiri zgrade zanatskih i ličnih usluga koje u osnovi imaju površinu od pet do sedam ari.
Takođe, uvidom u ugovore može se videti da je jednim od njih stan na Zvezdari površine preko 80 kvm, dat jednoj sutkinji Privrednog suda u Beogradu.
Kome su sve na ovaj način ustupljeni stanovi i koji su bili kriterijumi za to, nismo bili u mogućnosti da pitamo ni doskorašnjeg direktora Direkcije, Dejana Carevića, ni njegovog odnedavnog naslednika Milana Stevovića, jer je naš zahtev za intervju odbijen.
Troškovi rada Direkcije
Nije poznato koliko Direkcija troši sredstava za održavanje privremeno oduzete imovine i koliki je tačno odnos između rashoda i prihoda koji se ostvaruju prodajom oduzete imovine ili njenim davanjem u zakup.
U odgovoru Direkcije BIRN-u od 27. novembra 2017. navodi se da sva trajno oduzeta imovina kao i sredstva ostvarena od izdavanja tokom perioda privremenog oduzimanja, trenutkom trajnog oduzimanja postaju vlasništvo Republike Srbije i prebacuju se direktno u budžet.
U Direkciji nisu naveli koliko je takvih sredstava uplaćeno u budžet, ali su naveli da se na računu Direkcije na dan kada je BIRN-u upućen odgovor, nalazilo 11.540.960 dinara od prodaje privremeno oduzete imovine i 419.233.460 dinara od davanja imovine u zakup.
Iz Direkcije smo dobili i podatak da su ukupni rashodi po osnovu čuvanja i održavanja privremeno i trajno oduzete imovine do 31.12.2016. godine iznosili 141.522.612 dinara.
Od Direkcije, međutim, nismo dobili informacije o tome koliko je protiv te institucije podneto tužbi za naknadu štete i koliko se novca troši za te namene. Direkcija je navela da nije u obavezi da vodi evidenciju o podnetim tužbama, budući da to čini Državno pravobranilaštvo kao njen zakonski zastupnik.
U Državnom pravobranilaštvu su, međutim, rekli da nisu u mogućnosti da nam dostave tražene podatke, jer „sistem za obradu podataka i evidenciju predmeta, ne omogućava pretragu po kriterijumu koji ste nam dostavili”.
Pošto se veliki procenat imovine nakon okončanja sudskog postupka vraća vlasnicima, može se samo pretpostaviti da ni šteta koju treba platiti, nije mala.
Sudija Majić naglašava da ukoliko se zakon koristi mehanički, šablonski, bez razmišljanja, njegova primena će ponovo ići na štetu države.
Protokom vremena, imovina, posebno pokretna, gubi vrednost. Zato zakon predviđa da Direkcija može da proda pokretnu imovinu i hartije od vrednosti. Od tog novca se kasnije, ukoliko pokretnu imovinu treba vratiti, vlasniku može nadoknaditi vrednost zaplenjene imovine.
Profesor Goran Ilić ukazuje na problem oduzetih luksuznih automobila, koji su, neretko, bili dodeljivani državnim institucijama. Zbog dužine sudskih postupaka, koji mogu trajati godinama, pokretna imovina potpuno gubi vrednost.
Status privremeno oduzetih ima 20 vozila, dok je čak 53 oduzeta vozila i jedan čamac, država morala da vrati. BIRN nema podatke o tome da li su ti automobili bili dati na korišćenje i kome, ali su mediji ranije pisali da je najveći broj oduzetih vozila bio podeljen višim tužilaštvima širom Srbije, zatim MUP-u, a da su vozila koristili i republički organi za zajedničke poslove, što je prema oceni Ilića, protivzakonito.
Zakon dalje predviđa da privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti, Direkcija predaje na čuvanje nadležnim ustanovama, dok se privremeno oduzete devize i efektivni strani novac uplaćuje na namenski račun Direkcije.
Predmete od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera, Direkcija predaje na čuvanje Narodnoj banci Srbije. Privremeno oduzeto oružje predaje se na čuvanje MUP-u.
Kada je reč o privremeno oduzetim nepokretnostima, Direkcija može da zaključi ugovor o davanju u zakup te imovine. Ugovor se zaključuje po tržišnim uslovima sa već postojećim zakupcima ili sa vlasnikom te imovine, ukoliko on podnese zahtev.
U slučaju da nema zakupaca, Direkcija može ponudu za izdavanje u zakup nepokretnosti javno oglasiti, a ugovor o zakupu će biti zaključen sa najboljim ponuđačem.
Direkcija nije BIRN-u dostavila spisak zakupaca.
Profesor Ilić ukazuje na to da izdavanje privremeno oduzetih nepokretnosti, može biti skopčano sa brojnim problemima.
Neprecizna evidencija i nepotpuni podaci Direkcije
Direkcija je BIRN-u dostavila tabelu sa podacima o trajno oduzetim nepokretnostima, kao i tabelu sa podacima o imovini (pokretnoj i nepokretnoj) koja je na osnovu sudskih odluka vraćena vlasnicima. Direkcija nije dostavila podatke o trajno oduzetoj pokretnoj imovini, šta je tačno oduzeto i od koga, jer kako nam je rečeno, takvu vrstu evidencije ta institucija ne vodi. U istoj tabeli je i evidencija imovine koja je u statusu privremeno oduzete, što znači da sudski postupci i dalje traju.
Direkcija je BIRN-u dostavila i zbirne podatke o privremeno i trajno oduzetoj imovini (pokretnoj i nepokretnoj), kao i onoj koja je vraćena.
Treba napomenuti da se ovi i podaci iz pomenutih tabela vođenih po predmetima, ne poklapaju. Ipak, i zbirni podaci koji su nam dostavljeni, potvrđuju da je znatno više imovine vraćeno, nego što je trajno oduzeto - Direkcija je do juna 2017. na osnovu 26 sudskih rešenja trajno oduzela raznu pokretnu i nepokretnu imovinu, dok je u 45 sudskih predmeta vratila prethodno privremeno oduzetu imovinu.
Napomena:
Krivično delo: zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekivanju.
U bazi podataka objavljena je pogrešna informacija da je Đorđu Božiću imovina oduzeta u postupku za krivično delo iznude, umesto za krivično delo zloupotreba položoja odgovornog lica u podstrekavanju. Izvinjavamo se zbog objavljivanja pogrešne informacije.
Ovaj tekst i baza podataka su nastali u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u ovom tekstu i sadržaj baze predstavljaju odgovornost autora i ne oslikavaju stavove donatora.